Иугиох Онесхотс
- Делите путем е-поште
- Репорт Стори
- Делите путем е-поште
- Репорт Стори
Тхе следећа прича цонтаин сексуални напад и мрачне теме. Унисекисх
Моје вештине дуела су у рангу за турнир на који сам регистрован. Унео сам их доста и освојио моју поштену деоницу од њих, али тек треба да наиђем на краља игара, Иугија Мутоа. Требаће ми мало додатног тренинга, с обзиром на ону који је светски шампион у дуелима чудовишта. Његова ухватљива фраза, да тако кажем, има неке везе са срцем карата. Изгледа да му то добро успева. Или је срце карата тако снажно код њега да се савијају према његовој вољи или косају најсрећнијим играчем карата у свемиру. Сва добра карма.
Ја лично не познајем такозваног Краља игара, али знам неколико људи који то знају. Један од њих је и Марик. Марик је у ствари против њега наступио на турниру и замало победио. Нисам потпуно јасан у свим детаљима, али Марик познаје стратегију и понудио ми је неколико тачака за турнир.
Марик и ја имамо занимљиву везу. Изгледа да има двоструку личност. Неки дани су шармантни, а други дани су физички и комплетан алат за мене. Изненађујуће се чини да сам се мало укључио. Нисам сигуран да ли га нешто што радим одвраћа или има више лоших дана него добрих. Трудим се да не размишљам превише. Иако су били пристојни пријатељи, не планирам да будем сама са њим. Постаје мало дирљивији кад сам сам, па сам позвао свог доброг пријатеља Риоуа да пође са мном. Риоу је невероватно стидљив али ће ме подупријети ако се Мариксова двострука личност покаже насилном.
Само десет минута раније од времена када смо одлучили да се састанемо у кући Марикс. Риоу ми шаље извињење рекавши да му је жао што није могао да се вози са мном, али да ће ме тамо срести за неколико. Обично бих чекао док он не стигне да куца, али данас нисам расположен за стрпљење. Куцам двапут и за неколико секунди врата се отворе. Марикс коса данас стоји и стоји у свим различитим правцима. Никада нисам видео такву гравитацију да пркоси коси. У оку му је тамни одсјај због којег се трзнем под његовим надзором. Очи му повлаче моје тело до мојих босих ногу и он лиже усне. Жалим што сам носио тако кратке штикле.
Глас ми се тресао. 'Хеј, ух, могу ли да уђем?'
Нервозно пролазим прстима кроз косу док он климне главом и одмиче, чинећи место да прођем кроз њу. Врата се за мном затворе затварајући се гласним залупом и корача крај мене до кауча. Носи тамну одјећу и дуги љубичасти огртач, различит од уобичајеног свијетло љубичастог врха. Сматрам да је то мало чудно, али сваком свом. Огртач је цоол. Седам у столицу преко пута кауча. Тамно смеђи столић за кафу нас раздваја што ће бити савршено за полагање мојих карата.
Риоу би требао бити овдје ускоро. ' Копам по руксаку и извлачим палубу својих чудовишта за двобој. 'У међувремену можемо почети.'
Те шорц изгледају уско. '
Постављам своје карте на сто и игноришем његов коментар. 'Размишљам о ослањању на ефекте чудовишта, а не на замке.'
Никад нисам мислио да ћеш се представити мени пред мојим вратима. Скоро је једноставно. ' Он се смешка.
Очи ми се подижу и испитујем његов мрачни израз. Изгледа да је Марик довољно опуштен, седећи с рукама испруженим преко кауча. Не изгледа као да ми значи наудити, али очи говоре другачије. Дрхтави ми спуштају кичму, а гоосепсуле су се шириле мојим голим ногама. Чврсто стиснем бедра и кашљем да приморам да говорим.
Ја ... не бих ништа покушао да сам на твом мјесту. Риоу ће-- '
Он ме прекида. 'Шта ће мали кремасти човек? Заустави ме?' Он седи и ја се као одговор ослањам у своју столицу. 'Мало вероватно.'
Прогутам квржицу у грлу и ставим на храбро лице. 'Је ли ово слободан дан за тебе Марик?'
Излази у гласан смех који ме уплаши. Скочим на место и стежем ранац у рукама за груди. Марик се завукао преко стола за каву, руке су му се наслониле на руке столице, а ја се смањујем. Мој ранац пада на под.