Тхе Роиал Романце Боок 2
ЧИТАШ
Тхе Роиал Романце Боок 2
РомантикаУ јеку скандала, да ли ће је Рајли икада успети да је сретно доведе? Гаме би Пикелберри Користио сам коментар из игре, али такође сам додао и свој увид. Молимо оставите коментаре са оним што мислите о књизи:
#избора #романтика
Поглавље 1: Долазак кући
1.6К 18 6
аутор: ЗиммерГурл 
од стране ЗиммерГурл Пратите Схаре - Делите путем е-поште
- Репорт Стори
- Делите путем е-поште
- Репорт Стори
У далеком краљевству ...
Ноћ је на Коронационом балу ...
Стојим у купаоници на аеродрому, хватајући се за судопер, покушавајући да пронађем стабилност да ме врати у стварност. Осјећам се као да сам у магли, ово се заиста не догађа, то је само лош сан. Навлачим неке панталоне и црну лабаву кошуљу која ми виси са рамена. Гледам доље у моју савршену хаљину принцезе простирану на поду. Лиам ... то је све о чему сада могу размишљати. Искрено, није ми јасно да ли је свет мислио да сам дроља или не, желим да га видим, дајте му до знања да ће све бити у реду.
Један од чувара палаче покуца на врата: 'Добро ти иде, Рилеи?'
Како бих могао бити у реду. Љубав из мог живота била је приморана да његову жену прогласи таквом свесном и ја сам срамота палате. Прочистим грло и успевам да им узвратим: 'Да, одмах ћу изаћи.' Увучем косу у бочну плетеницу и бацам штап на моје сада суве усне.
Отварам врата како бих пронашао двојицу стражара који гледају равно испред себе, ни дајући ми други поглед, и крећем према капији да чекам свој лет кући. Погледам доле, хватајући се ноктима, покушавајући да не плачем усред аеродрома.
Сада се укрцавате у економску класу за путнике лета ПБ205 за Њујорк. ' Интерфон се огласи и срце ми пада.
Угризао сам усну и шчепао нокат да се не ломи. Стојим и климнем чуварима док узимам свој пртљаг. Погледам према светлима које окружују град и палачу у даљини: 'Збогом, Кордонија ...' Пољубим врхове прстију и држим их према прелепој земљи коју сам присиљена да оставим.
стражари ме гледају како спуштам торбу преко рамена, копајући по џепу за свој укрцај, кад ...
Чекати! Рилеи! '
Застајем, окрећући се и видим Маквелла и Бертранда како јуре према мени, 'Шта ви радите овде ?!'
Двојица стражара их затим пресрећу, а Маквелл покушава да се провуче кроз њега. Бертранд изгледа само бијесно, али реформисан, „Држићеш руке за себе. Ја сам војвода од Рамсфорда! ' С овим су се двојица стражара повукла. 'Тако је боље. Ако нас извините, морамо водити посао. ' Двојица стражара се осврћу и Бертранд се чини да се само наљутио: 'Или ће Хоусе Беаумонт морати да захтева надокнаду за још један мали?'
Чувари одмахују главом и одлазе пуштајући их да прођу. Маквелл потрчи према мени и држи ме близу, 'Рилеи! Била сам тако забринута. '
Да ли сте дошли да ми помогнете? ' Осјећај наде помаже ми да повратим самилост и обоје ме гледају са емоцијом у очима.
Па ... врста? Мислим, не у смислу да имамо одговоре, али ту смо за вас. Још увек верујемо у тебе, Рилеи! ' Маквелл узима моје руке у своје и ја не могу да се опустим први пут од свега овога.
Погледам према Бертранду који је још увек на угледној дистанци, 'Обоје?'
Само ми реците ... 'Бертранд једва одржава очима контакт са мном', је ли истина? Да ли сте водили романтичну везу са Тариком?
Наравно да није истина! ' Маквелл се ухватио пре него што сам успео да се одбраним и не могу да помогнем, али да се мало узнемирим. Мислим то није истина, али не треба ми нико да прича за мене. Видимо колико се добро одиграло раније. 'Није ово Рилеисова кривица.' Наставља док ме стисне за руку у знак уверења да је овде за мене.
Схусх Маквелл. Желим да чујем то од ње. '
Бертранд, наравно да није истина! ' Гледам га квадратно у очи и коначно се сусреће са мојим погледом. Осјећа олакшање на лицу.