Тврђава тима 2 приче.

8,2К 90 71 Writer: Dellishoppe аутор: Деллисхоппе
од стране Деллисхоппе Пратите Схаре
  • Делите путем е-поште
  • Репорт Стори
Пошаљи Пошаљи пријатељу
  • Делите путем е-поште
  • Репорт Стори

Он је брута за разлику од било кога другог. Увек вришти и употребљавајући силу да постигне оно што жели, а ти ни за једног ниси хтео да се препустиш притиску.


Знали сте само како га нервирати, како да га натерате и стисне зубе за вас. Увек је терао да трчиш кругове око базе, али тебе није брига. Његово лице и начин на који бисте га могли затворити били су сва награда која вам је била потребна.

Понекад се питате да ли вас мрзи. Не мрзиш га; само га сматрајте газдом и отежавајућим. Ок, можда сте га понекад и мрзили, али свако има своје тренутке?

Кад сте први пут стигли, уплашио се живог срања, викао на вас чим сте напустили воз. Био је велика маса гломазне опасности и нисте знали како да реагујете. Након неког времена постајали сте све љутији на начин на који се опходио према вама у односу на остале.

Имате додатну обуку; увек те је жешће критиковао и викао на тебе готово сваки пут кад те је видео. Сама помисао на нормалан разговор звучала је као чиста радост вама и вашим сиромашним ушима.


Зачуо се гласан звук звона, чинећи да вам се очи отворе и погледате око себе. Била је тона црна, али запамтили сте звук. 'Јебени аларм ...' мрмљао си љут.

Било је 5 Оцлоцк ујутро, време за јутарњи тренинг. Глава вас боли као пакао, нисте могли спавати целу ноћ, превише сте ухваћени у мисли да бисте урадили било шта друго. Сада сте плаћали цену, хвала богу што данас нисте имали битке.


Стењали сте док сте седели, накратко размишљајући о лежању и враћању да спавате, али знали сте да ће вам Војник прићи главом. Тако сте устали и испружили удове пре него што сте укључили светло.

Зијевањем сте обукли одећу за тренинг и изашли кроз врата. Само сте желели да ово завршите, поједете, истуширате се и вратите се равно у кревет. Пуцкетање вам је прошло кроз главу док сте ходали и покушавали сте то игнорисати. Да, ово ће бити један од тих дана ...


Јутарњи програм је увек био кучко. Трчите неколико километара, пусх-уп-а, дробљења и других забавних рутина за које је Војник одлучио.

Након што је већина вашег тренинга обављена, преостала је само једна последња вожња. Желећи да то учините што је брже можете убрзати, покушавајући да игноришете малу мучнину која постаје све јача. Пре него што сте се наслонили на зид, руком прекривајући уста док вам је мука. Минуте пролазе док полако бледи, бар нисте бацили утјеху у себе.

Обично би туширање било прво што бисте урадили након тренинга, али данас вас једноставно није брига. Тешким стопама ушли сте у кухињу и зграбили нешто за јело, на ваше изненађење, чак је и то што је заједничка просторија била празна, а не да вам то уопште смета.

Једите онолико колико можете, а да се не разболите; још увек се осећате помало лоше после тренинга. Још увек удараш о лобању. Све што је остало је посуда са јогуртом, али одлучили сте се против тога да једете и кренете поново према кухињи.


Пожелели сте да сте обратили више пажње, јер вам је већ следећег тренутка била гуза прекривена јогуртом. Црне чизме, тамне хлаче, униформирана јакна јарке боје и патика ... Срање ... Налетели сте на последњу особу коју сте желели. Војници.

ДРОПИТЕ ДОЉЕ И ДАВИТЕ МЕ ДВАДЕСЕТ! ' Викнуо је на вас.

Чиста количина волумена натерала вас је да вас ухвати болна глава и гласно стењате. За сада нисте имали стрпљења за ово.

Не. Начин.' Насмијао си се натраг и подигао се.

ДА ЛИ МЕ ОДБРАТЕ МАГГОТОМ! ' Војник опет викне и приђе ближе.

То је било то .. 'Умукни, умукни, затвори јеботе!' Викнуо си уназад, чинећи да твоје уши звоне. 'ИМАМ ПУНО И УМОРИО САМ ДА СВОЈУ ДОРМАТУ; ОДМАХ МЕ ОСТАЈУ ЈЕБЕ! '

Промовиране приче

Свидеће вам се