Малфои ме видио голом

1.2К 15 4 Writer: tinyjellybean од тинијеллибеан
од стране тинијеллибеан Пратите Схаре
  • Делите путем е-поште
  • Репорт Стори
Пошаљи Пошаљи пријатељу
  • Делите путем е-поште
  • Репорт Стори

А / Н Хаи завири ^ 3 ^ Драго ми је! у Марс. Хтео сам да напишем Малфои романтичарка с главним ликом биће девојка. Надам се да ћете уживати, сви ви драко драги! Волим коментаре тако да док читате слободно спомињете своје мисли хајде. Немојте бити тихи читалац молим вас! Ох, и једини су то ликови Ја узети кредит за су оне које нису споменуте у серији Харри Поттер, укључујући Марцие и неколицину њих други јер Ја створио их. Остатак припада госпођи Ровлинг.


О Боже.

Гутајући тешко, закорачим у празан претинац да се пресвучем из обучене одеће. Влакови се крећу према пространој зеленој зелени и крећу се на шине.

Сама подижем мајицу и склизнем с уских ногавица. Лепо је бити полуголи и имати прилику да дишете. Осјећао сам се прилично прегријан од бриге и живаца цијели дан. Сада сунце тек почиње да залази ниже на небо. Касно је поподне, а ја скоро у Хогвартсу.


Наслоним главу на прозор и неколико пута дубоко удахнем. Сада кад застанем, почињем да се осећам мало боље у вези са оним што ми се догађа.

Ја сам оно што ви називате вештицом рођеном из муља. Моји родитељи су потпуно нормални људи, или како их чаробњаци називају, мугле. Што се мене тиче, другачија сам. Моји нормални родитељи родили су близанце, прву вештицу и чаробњака у породици.


Међутим, ова вест више није нова. Имао сам шест година да се помирим са својим вештим способностима. Провео сам тих шест година на Беаукбатонс академији магије. Али ове године, осећа се као да почињем изнова. Довољно је да ми се врти глава. Прелазим у школу чаробњаштва и чаробњаштва у Хогвартсу да завршим седму годину.

Немам пријатеља у Британији, нити имам појма какав ће бити живот у школи. Све је то врло застрашујуће.


Мисли су ми посвуда, лебде ми кроз главу попут олујних облака, прелазећи из једног страха у други.

Сигурно сам тамо седео дуже него што сам мислио, јер се одједном отворе врата врата.

Одмах прелазим на пажњу, панично ми пуне плућа гласно задихан.

То је дечак.


Висок је и згодан с платинасто плавом косом и продорним сивим очима који се проширују када ме примијете. Не извињава се или шта друго. Само држи те очи да ме обучавају.

Смрзнута сам од шока. Ево ме, не носим ништа осим грудњака и гаћица, као и екстремно руменило на лицу. Беспомоћно померам уста горе-доле, али не могу да говорим.

Гледа у моје попрсје, које се подиже и пада својим паничним дахом.

Дјечак за неколико минута узвраћа свјеж смисао.

Добро добро. Изгледа да је овај претинац заузет. ' Нежно размишља.

Искочим из њега и брзо посегнем за својим црним огртачем с капуљачом, покривајући се тако да више не види ништа осим мог јарко црвеног лица које вири испод велике хаубе.

Г-напоље! ' Напокон успевам да вриснем.

Дјечак подиже обрву према мени, као да је то чудан захтјев.

Морам негде да се преобразим у хаљину. '

Шта мислите о пламеновима у ради !? '

Узимам заувек. Док други чекају, овде сте закачили овај простор. Уморио сам се од чекања. ' Дронови.

Једва могу сузбити гнев који је у мени избио.

Промовиране приче

Свидеће вам се