Хеталиа Цоунтри Лемонс

28.8К 327 1.2К Writer: Lilinette аутор: Лилинетте
од стране Лилинетте Пратите Схаре
  • Делите путем е-поште
  • Репорт Стори
Пошаљи Пошаљи пријатељу
  • Делите путем е-поште
  • Репорт Стори

Ово је лимун између Италије Венезиано и Романа Ловино, они су браћа, тако да ако не желите, не читајте.


Опет, хвала Маззи15 што је ово написао са мном. Писала је у Венезианос ПОВ, а ја у Ловинос ПОВ.

Венезиано је пројурио до трпезаријског стола и ставио две здјелице свеже припремљене тјестенине на тепихе. 'Вечера спремна!' Убрзани Италијан позвао је свог старијег брата, кикотајући док је сео да чека другог.

Устајући с кауча, Ловино се питао како је његов мали брат увек тако срећан и узбуђен. То је вероватно био кромпир! Вероватно је учинио чудно говно мојој малој вени, помислио је сам, осећајући се посесивно над својим млађим братом. Долазећи до трпезаријског стола, Ловино је приметио да је Венезиано ставио своје здјеле једна поред друге. Мислио је да је то чудно, али није испитивао брата.

Венезиано се намигнуо и потапшао седиште поред себе. 'Дођи и седи поред мене, брате.' Насмешио се, док га је старији брат сумњичаво гледао. Чим је бринета сјела, Венезиано је упао у своју тјестенину, повремено је погледавајући према Роману.


Ловино је могао да види како Венезиано повремено гледа у њега, покушао је да га прво игнорише и само ужива у својој тјестенини. Али више није могао игнорисати. Дакле, следећи пут кад га је вене погледао, он се осврне и погледа у дивне јантарне очи.

Венезиано се смрзнуо док су му очи биле затворене према браћи, а јантар је горио у јантар. На тренутак се нашао изгубљен, пре него што се ментално затресао и насмешио брату. 'Како пасти тјестенина? Има ли довољно парадајза? '


Да, постоје ', био је помало шокиран како су им се очи закључале, умало се изгубио у очима своје браће. 'Мислим, добар је, Венезиано.'

Венезиано се поново хихотао и задовољно се осмехнувши прекидајући очни контакт. 'Драго ми је да ти се свиђа.' Потом се вратио да једе, покушавајући да не подигне толико поглед.


Ловино је пратио Венезианос и почео поново јести своју тјестенину. Геез, његов фрателло данас се понашао чудније, чудније од уобичајеног. Срање, није сазнао за своје снове, зар не? То копиле, Шпанија, боље да му није рекао! Застао је од јела своју тјестенину како је мислио. Али је наставио да једе брзо, надајући се да његов брат то није приметио.

Након што су јели, Венезиано је понио здјеле у кухињу и почео да пере посуђе. Намрштио се због недостатка друштва. 'Фрателло, дођи и помози ми код посуђа.' Позвао се у трпезарију, пре него што се поред умиваоника дотакао радио.

Чувши да га Венезианос зове, ушао је у кухињу. Вене се препирао са радиом, па је одлучио да осуши и одложи суђе. Иако је, пошто је боравио у Шпанији, помало заборавио како се креће по кухињи.

Вензиано је погледао док се његов брат морао мало осврнути око себе да би пронашао где све припада. Насмијешио се и пришао, стајући иза свог старијег, иако краћег брата. Показао је на други ормар. 'Онај иде тамо.' - прокоментарисао је прилазећи само мало ближе пре него што га је брат погледао.


Погледавши свог фратела након што му је помогао, схватио је колико су им блиски. Скоро је од шока одскочио, али успео је да се мирно окрене и одшета да одложи јело. Проклет био због тога што је виши од мене. И дођавола због тога, моје срце сада утркује. Били смо тако блиски ... Мислио је себи.

Венезиано се насмешио и наставио да се фура по радију, гризећи усну док му је ум лутао братом. Драги боже, његов брат. Доиста се трудио да одржи дистанцу, али у искушењу је ризик вредео. Заборавио је шта ради и погледао брата.

Промовиране приче

Свидеће вам се